Tema - izlizana već mnogo puta u tinejdžerskim časopisima prepunih kojekavih govnarija. Kako god bilo, da nisam doživela jednu veoma dugu zafrkaciju od jednog takvog tipa zahvaljujući pre svega mojoj naivnosti i obožavanju tuđih slatkorečivih samohvalospeva po principu "usta moja hvalite me", ne bih imala materijala za današnju pisaniju.
Elem... Znate onaj grozni srpski običaj kako idu sinovi u vojsku pa se ogranizuje terevenka u najgoroj kafančini ili još gore - pod šatorom, a na meniju pečeni prasići, zidarsko pivo i pijani narod? Nisam sigurna da li je još uvek aktuelna ta obavezna vojska. Sad, Bože moj, moramo biti u skladu sa zapadnim svetom i imati plaćenu, profesionalnu vojsku. E, 2008. godine odem vam ja na ispraćaj koji nije bilo moguće izbeći ni po cenu izgovora "moram u bolnicu, operisaće mi glaukom". Tad sam bla na dijeti, onako, čisto reda radi jerbo je bila zima, a ja uvek djetiram kad niko drugi to ne čini. Dakle, antihrist sam. Tamo baba, tetaka, neznamnijakogasvene, pa NAOPAKO da ne probam svaciji kolač! Tragedija. Jedva sam vam ja, ljudi moji, preživela tih nekoliko sati... Noć sam nastavila u izlasku, obilazeći poznate kafiće u, sada već, prefuranoj ulici preunoj sponzoruša i ključeva od kola koja samo što pilota nemaju. Dakle, pričam o ulici Laze Telečkog. Tada, 2008. se još mogla svariti. Mesto zločina - čuveni kafić "Lazino Tele". Drugarice i ja cirkamo Jegger, nas jedno 4-5. Vrućina je bila paklena jer klima nije postojala. Pokušavali su napraviti promaju sa otvorenim jednim krovnim prozorom. Drugog, naravno, nije bilo. Lepa promaja.
Spazim ja dva lepa crna oka i pomalo egzotičnu facu. Pravilne crte lica. Lep nos. Imao je momak oreol koji me je privukao. Gledali smo se. Očekivala sam da će mi prići, ali nije. Moja misao je bila "ako ode, gde ću ga posle naći". Uvidevši da mi neće prići da se upoznamo jer nema muda, odlučila sam se da napravim prvi korak. Jedan jegger, dva, tri, osam... Evo mi se petlja vratila. Na putu do mesta gde je stajao sa drugarom sam smislila nešto tipa "ja ne znam da li si gay ili straight, ali moram ti reći da s mnogo lep". Znam, fuj, bljak... Pijana budala. I on će meni: "Nisam gay." Ali bio mi je sumnjiv. Jako. I tako je otpočelo nešto što se moglo nazvati "vezom".
Na kraju večeri smo razmenili brojeve telefona. Ne moram reći da mi je dao namrno pogrešan broj. Idiot. Mislio je da će riba da ga smara zbog njegovog izgleda. Ali on je imao moj broj. Javio se. Već sutra. Upoznavali smo se. Imao je priču. I to dobru. I ja pala na to. Kao klinka.
Nedavno se vratio iz SAD-a gde je radio kao model. Mhm. MY ASS. Možda si radio kao sobarica. No, nije to ni bitno. Počelo je divno, krasno. Onda nas je srela njegova bivša devojka, mene izvređala, a ni ne zna me. Njega ispsovala i lupila mu šamar. Preživeh ja to nekako, da ne davim. Mada ću jednom napisti blog i o tome. To će biti materijal od nekoliko sati čitanja.
Njegova mama me je lepo prihvatila. On se kao bavio nekim manekenstvom. Zanosio se da je zvezda i prodavao mi priču "ja sam top model u Srbiji". Studirao je na privatnom fakultetu. Ustvari, neću da govorim u perfektu jer još nije završio. Inače, taj njegov fax traje 3 godine, a testovi su na principu "zaokruzi tacan odgovor - da/ne".
Već nakon par meseci me je, u nekoliko navrata, pitao da mu pozajmim novac. Kao - treba mu za put do Bg-a, ima kasting, pa je onda kao angažovan baš na svim revijama, pa mu opet i za to treba novac. Da ne govorim o tome da sam sve kafe i izlaske, ručkove i večere u gradu, bioskope i šta sve ne finansirala ja. Veoma retko on. Veoma. Uplatila sam mu i teretanu na godinu dana u kojoj sam i ja vežbala da bismo bili što više zajedno. Troškove prvog zajedničkog letovanja sam snosila, naravno ja. Oblačila sam ga. Ja sam bila jedan zaljubljeni idiot koji je pao na njegovo poznavanje muzike, na njegovo crtanje, na priče o životinjama i na totalno beskorisne informacije kojih je bio pun kao gradski kontejneri u centru.
On je živeo u svojim snovima. Presek sa realnim svetom sam bila ja. Ljubazno se smeškao svima, peglao kosu svaki vražji dan i provodio više vremena u kupatilu od mene. Kažem ja, pederska lepota. Umeo je on da nađe fini balans između traženja novca i poigravanja sa mojim osećanjima. I give him credits for that!
Srećom, moja monohromatska zaljubljenost u njega se transformisala u polihromatska osećanja navike, bivše ljubavi, čežnje da imam nekog, jer, naopako kako ću ja sama u ovom svetu... I.D.I.O.T. Molim Boga da ne naletim više nikad na osobu kao što je on!
Počeo je frajer da peva. A nije ni školovan. A i ne ume da peva. Oformio je svoj bend. Ali tribute bend! A to danas ne da nije vodu, nego je potražnja za takvim bendovima kao potražnja za peskom u Sahari! Nije imao pojma da svira gitaru, a tripovao se da ume. Užas. Ponavljao mi je dva akorda i pevao. Kad se samo setim, dođe mi da zaplačem.
I tako je krenula njegova "popularnost". Cura ga finansira, a on peva pred publikom koja broji 4 čoveka. Treba li da napomenem da je bend sadržavao 4 čoveka? Krenulo čoveku, imao je čak turneju ljudi, zamislite! Turneju po vojvođanskim selima i u dva lokala u gradu. I nikad više ih nisu zvali na ta mesta. Toliko o njihovoj interpretaciji. Uvek se nađe neka lujka, da ne kažem grupi koja se loži na pevača. Prijalo mu je. Ljubazno ih je sve kresao i davao brojeve telefona. Toliko ljubazno i nestašno se svima uvlačio u dupe da mi je muka.
Egocentrični klasik. Satanski gnostik sa težišem u kosi. Mizantrop. Da se teraš u tri materine. Oprostila sam ti dugove, ti mali čoveče koji se večito praviš blesav i koji si tako lepo izveštio napade amnezije kad se radilo o finansijama da je prosto neverovatno koliko je jadno.
Ja sam svoju lekciju naučila. Hard way. But still a way! A ti svoju Petre Panu sa 28 godina života na tuđim grbačama? Živ bio.
